Gavez (Symphytum officinale)

Gavez rado raste na vlažnim mestima gde ga uvek ima u velikim količinama. Zato u šetnji po vlažnim travnjacima i šumarcima obratite pažnju na biljku izduženih dlakavih listova, do metar visoku, na čijem vrhu se nalaze ljubičasti zvonasti cvetovi, po nekoliko na nosećoj peteljci, okrenuti naniže kao da se prosipaju iz fišeka. Kad ga prepoznate ili vam ga neko pokaže, znajte da ste stekli dragoceno poznanstvo. Gavez je jedno od najboljih sredstava za podsticanje rasta tkiva, spolja i iznutra, trava za isceljenje celog tela.

Trnjina (Prunus spinosa)

Nikakav, čak ni kratak, popis divljeg voća kod nas ne bi bio potpun bez trnjine, tako dostupne, istrajne i korisne i tako malo cenjene i korišćene. Ona raste kao gust, do tri metra visok grm trnovitih grana. Može se naći po krčevinama, livadama, po obodima šuma i uz puteve. Najviše voli krečnjačko zemljište do 1.500 metara nadmorske visine. Zbog trnja dosta se sadi kao živa ograda, a pogodna je za sadnju i na nestabilnom, erozivnom tlu, jer ima dobro razgranat korenov sistem koji učvršćuje podlogu. Trnjine su rado jeli praistorijski ljudi, ali i civilizovani Stari Grci, Rimljani. Danas ih najviše sene u Zapadnoj Evropi.

Maslačak (Taraxacum officinale)

Svi znaju maslačak jer ga praktično ima svuda. Raste spokojno na livadama ali i odvažno niče na pukotinama u asfaltu. Veoma je upadljiv zbog žutih cvetova i plodova koji opremljeni perjanicom čekaju vetar. Dugim vretenastim korenom prodire do 30 santimetara duboko u zemlju i ne da se lako iščupati. Oduvek se koristi i kao hrana i kao lek. Maslačak je odličan prirodni diuretik. Sintetički diuretici (lekovi za pojačano izlučivanje mokraće) imaju nezgodnu osobinu da iz tela ispiraju dragoceni kalijum. Maslačak ne samo da ne troši kalijum već ga sadrži tri puta više nego ostalo lisnato povrće.

Divlja Jagoda (Fragaria vesca)

Divlja ili šumska jagoda, koju ne treba posebno predstavljati, raste na svetlim mestima šuma, krčevinama i požarištima, uz šumske puteve, u travi među kamenjem, po brdima i planinama do 1.500 metara nadmorske visine. Može se i gajiti, presađivanjem ožiljenih izdanaka, najbolje početkom jeseni. Razmnožava se lako i brzo, ali izgleda da u baštama gubi deo arome i lekovitih svojstava.

Čičak(Arctium lappa)

Na pomen imena Čičak sećamo se njegovih cvetnih glavica skoro potpuno obavijenim "lepljivim", pri vrhu meko savijenim bodljama kojima smo se kao deca često gađali i koje je teško izvaditi iz kose. Čičak je dobronamerna, smirujuća biljka, do metar i po visoka sa korenom do pola metra dubine. Listovi mu takođe mogu mnogo narasti, do pola metra u dužinu. Nekada su se u narodu koristili kao oblog koji se privijao na uboje, otoke, čireve i opekotine. Veoma je čest, svakome na oku, raste uz puteve, naselja, šumarke, po livadama i po obalama reka, do visine od hiljadu metara. Kod kuće je u celoj Evroaziji, a u Japanu ga gaje kao povrtnu kulturu. U zemljama zapadne Evrope gaji se kao lekovita biljka za proizvodnju korena koji se koristi najviše svež. Čičak je moćni čistač krvi i limfe. Otklanja sve zastoje u telu, smanjuje otoke i uklanja otrove, bilo kroz kožu ili preko bubrega. Dobar je diuretik (sredstvo za izlučivanje mokraće), stišava kašalj.

Za mnoge koji su imali volju i priliku da je beru, borovnica je sasvim posebna biljka. Ona pripada porodici vresova i poput drugih srodnih vrsta traži vlažnija i kisela zemljišta. Voli visine do oko 2000 metara. To je grmić, na sunčanim mestima sasvim nizak, u hladu nešto viši ( do pola metra), koji gusto raste po planinskim poljanama, među kamenjem i po obodima šuma. Plemenita je i skromna, voli svežinu svojih visova i ne želi da ih napušta.