Heljda je zahvalna žitarica, naročito za one osetljive na gluten (ne sadrži ga). Uspeva na peskovitim i vlažnim područjima, a za razliku od većine zeljastih biljaka, ona ima hranljive semenke i zato je svrstavaju medu žitarice. Belančevine heljde su kvalitetnije od belančevina žitarica, a u sebi sadrži vitamine B1 i B2, kao i vitamin P, koji je odličan za otpornost krvnih sudova. Heljda predstavlja izvanredno lekovito sredstvo za mnoge bolesti savremenog doba. To su, pre svega, hipertenzija, odnosno povišeni krvni pritisak, reumatizam, glaukom, dijabetes i bolesti koje nastaju kao posledica radioaktivnog zračenja. Po vitaminskom sastavu zrno heljde slično je ostalim žitaricama: sadrži gotovo sve vitamine grupe B te znatne količine Nijacina. Osim gastronomskih osobina, mnogi je po prehrambenim vrednostima više cene od pirinča.

Zdrava i srećna stopala idu ruku pod ruku sa Vašim blagostanjem. Stopala sadrže skoro četvrtinu ukupnog broja kostiju u Vašem telu kao i celu mrežu mišića, ligamenata i zglobova. Stopala su isuviše kompleksna tako da medicina prepoznaje više od 300 oboljenja koja se na stopalima mogu javiti. Dobra vest je ta što se mnogi problemi sa stopalima mogu lako prevazići. S obzirom da posedujete samo dva komada nema sumnje da su vredni Vaše pažnje i nege. Postoje mnogo načina da im pružite udobnost kako bi mogla da Vas drže uspravno i ujedno vode kroz život.

Želite jake kosti, lepu i mekanu kožu i metabolizam brz kao munja? Super hrana nije samo još jedan članak za čitanje u dokolici, Super hrana može biti Vaš spasilac.

Borci protiv upalnih procesa i zapaljenja

Losos

Stručnjacima je odavno poznato da su upalni procesi u telu usko povezani sa povećanim rizikom od kardio vaskularnih bolesti. Sačuvajte srce hraneći se ribom poput Lososa koji je bogat Omega-3 masnim kiselinama i koji veoma mćcno deluje anti flamatorno.

Koliko često ga treba jesti? Dve do tri porcije od po 85 grama nedeljno. U nedostatku lososa dolazi u obzir tunjevina ili pastrmka.

Ruzmarin nije samo ukrasna biljka prijatnog mirisa već i veoma aromatičan i lekovit začin. Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) je mediteranska biljka poznata još iz antičkog doba kao ukras, začin i lek. U prošlosti mu je pripisivana osobina da podmladuje svojim delovanjem i da deluje protiv zlih duhova.

Ruzmarin u primorskim oblastima raste kao žbun, dok se u drugim krajevima gaji u vrtovima ili većim saksijama. Spada u zimzelene višegodišnje biljke toplijih krajeva, cveta u martu i aprilu, ali je osetljiv na niske temperature. Osobe koje imaju lošu perifernu cirkulaciju žale se na bolove u promrzlim prstima ruku i nogu, kao i na hladne uši i nos. Mali krvni sudovi znatno se sužavaju na hladnoći, pa prsti na šakama i stopalima postaju hladni i bolni i menjaju boju.